Cvrkutanje

U subotu 22. marta su bili Mladenci. Mnogi su ih trpali u usta, pozivali se na njih želeći da praznuju, da se zabave, okoriste, najedu, i što je najbitnije - da ispoštuju našu staru, često nejasno poznatu, spsku tradiciju. Pitam se samo koliko je njih uopšte znalo šta zapravo predstavlja taj praznik, ali da to znaju mnogo pre nego što su odlučili da ga slave, tj. da je njihova odluka da ga slave proistekla iz toga što osećaju taj praznik i što se obeležavanjem istog poštuju duboka lična uverenja i stavovi. Znam da su na taj dan sigurno mnogo o njemu naučili, neki preko novina i televizije, a neki iz ličnog iskustva. Eto, mi smo u subotu baš lepo proslavili Mladence. Onako kako su roditelji i drugi hteli.

Da li vam je poznat onaj osećaj kada vam se neko dopada, a vi stojite vrlo blizu njega (ili nje) i razgovarate, ili mu (joj) samo gledate u oči, ili iščekujete da vas poljubi, a vama se kuva i ključa u stomaku, što ljudi od milošte nazivaju leptirićima?

Izreka Teško žabu u vodu naterati kao da je skovana za mene. Najčešće je potreban samo mali povod da bi krenula u akciju. Tako je bilo i ovog puta. Uzrok našeg produženog vikenda u Splitu bilo je gostovanje jednog od najvećih svetskih bonsai majstora Valtera Pala (Walter Pall) iz Nemačke. A pored njega, odande smo poneli još gomilu, mahom pozitivnih, utisaka.

Povod je bio dolazak velikog Voltera Pala, bonsai gurua. Bilo nas je šestoro, a nas dvoje jedva da smo tu izložbu i videli, više smo šetkali i fotografisali po Splitu, Kaštelu, Trogiru i uživali u blagodetima Jadrana! Više o svemu ovome nekim drugim tekstom.

Iako mi je teško da kucam, jer mi je tastatura udaljena od stolice jedno pola metra i sedim na pola guzice – a ionako sam ukočen – pišem ovaj tekst, a baš o njoj. Zašto? Ona je kraljica bluza, boginja roka, dete cveća, jedna i neponovljiva DŽENIS DŽOPLIN!