Listajući neke svoje stare sveske-svaštare, naišla sam na misao Oskara Vajlda o tome kako svako zna da saoseća sa prijateljevom nesrećom, ali da retko ko ume da saoseća sa prijateljevim uspehom. Ova misao me je neprijatno pogodila. Da li je moguće da je to zaista pravilo?! Odmah sam pokušala da se setim situacija u kojima sam se i sama nalazila, a koje bi potvrdile ovu tezu. Ah, ne! Pesimizam kome sam inače sklona počinje da izbija na površinu, ali ne zadugo!
Šta je zapravo iskreno prijateljstvo i koliko ja imam iskrenih prijatelja, a koliko samo prijatelja? Ako bismo razmišljali kao Oskar Vajld, ne bismo želeli da imamo prijatelje uopšte.
Smatram da je bolje biti iskren (prema samom sebi, pre svega) nego robovati nekakvim kurtoaznim, lažnim frazama. Svi mi zavidimo jedni drugima, manje ili više, i u tome nema ničeg lošeg, sve dok to ne prelazi u sferu patologije. Zavidimo najčešće upravo na onim stvarima koje neko (a to može biti i naš najbliži prijatelj) poseduje, a i mi sami to isto jako želimo. U tom momentu je nemoguće ne pozavideti, međutim to ne znači da zavist može da nas spreči u tome da istovremeno budemo srećni zbog nama drage osobe kojoj se u životu događa nešto lepo. Ali, ako nas zavist zaslepljuje, onda imamo problem i trebali bismo se zapitati zašto je to tako. Iz te situacije ne mora nužno da sledi zaključak da smo loše osobe, ali ne bi trebalo prećutkivati pred samim sobom neprijatna osećanja i gurati ih pod tepih. Jednog dana ćemo, možda i nesvesno, poželeti da počistimo ispod tog tepiha, a od nagomilane prašine nećemo moći ništa da razaberemo.
Dakle, pozavideti drugome, pa i najbližem prijatelju, uobičajeno je i dešava se svakome, kao što je uobičajeno da ponekad mrzimo svoje roditelje ili sami sebe. Ali neću da verujem Vajldu kada želi da kaže kako se uspeh ne oprašta. Svakako da postoje osobe koje ne opraštaju uspeh, ali mi takve osobe nećemo uvrstiti u krug naših prijatelja. Ne bi trebalo olako da shvatimo epitet prijateljstva i ulogu koja nam se time poverava. Kada mene neko smatra svojim prijateljem, ja prema njemu imam odgovornost. Čast koja mi je time učinjena stoji iznad svake zavisti i čini me najsrećnijom na svetu.
Pokažite svojim prijateljima koliko vam je drago što su baš oni deo vašeg života. Obradujte ih nekom sitnicom, pozovote ih na kafu, spremite im palačinke, kupite im poklončić ili ih jednostavno samo pozovite.
napisala Dragana Krstić
))
